Bockanje ušiju iglom i drugi mitovi o šlogu koji gube dragoceno vreme
Nedelja popodne. Deda za stolom odjednom ispusti viljušku, usta mu se iskrive na jednu stranu, a reči ne izlaze kako treba. Neko iz kuhinje viče da se donese igla, da mu se izbodu uši. Neko drugi kaže da mu se da aspirin i da legne, proći će.
Ovakve scene se i danas dešavaju u mnogim kućama. Ljudi žele da pomognu, ali dok se traži igla, mozak gubi ćelije. Kada je u pitanju moždani udar, prva pomoć je jednostavna: pozovite 194 odmah. Sve ostalo, uključujući dobronamerne narodne savete, samo troši minute koji se ne vraćaju.
Uz Svetski dan moždanog udara, 29. oktobar, prolazimo kroz najčešće mitove koje porodice i danas čuju i objašnjavamo šta zaista treba uraditi.
Zašto je svaki minut važan
Kod najčešćeg oblika moždanog udara, ishemijskog, ugrušak zapuši krvni sud i deo mozga ostaje bez krvi i kiseonika. Procena objavljena u časopisu Stroke kaže da u tipičnom neizlečenom moždanom udaru svakog minuta propadne oko 1,9 miliona nervnih ćelija. Zato lekari kažu "vreme je mozak".
Lečenje postoji, ali je vezano za sat. Lek koji rastvara ugrušak se najčešće daje u prvih 4,5 sata od početka simptoma. Kod začepljenja velikog krvnog suda, ugrušak u nekim slučajevima može i da se izvadi kroz kateter, a novije američke smernice ovaj zahvat dozvoljavaju kod pažljivo odabranih pacijenata i do 24 sata. U oba slučaja, što ranije, to bolje. Pre bilo kakvog leka mora se uraditi snimak mozga, jer se samo tako vidi da li je u pitanju ugrušak ili krvarenje.
Mit 1: Bockanje ušiju ili prstiju iglom "vraća" čoveka
Ovaj savet kruži generacijama, a poslednjih godina i preko poruka na telefonu. Ideja je da se iglom izbodu resice ušiju ili vrhovi prstiju i istisne po kap krvi, pa će bolesniku biti bolje.
Ne postoji nijedan pouzdan dokaz da ovo pomaže kod moždanog udara. Zdravstvene vlasti Pekinga, odakle ovaj savet navodno potiče, javno su ga proglasile nepouzdanim i upozorile da naglo puštanje krvi može da obori pritisak i ubrza propadanje moždanih ćelija. Uz to, ubod nesterilnom iglom nosi rizik od infekcije.
Najveća šteta ipak nije sama igla, već vreme. Dok se igla traži, dok se bode i čeka da li je bolje, prolaze minuti u kojima je bolesnik mogao da bude na putu ka bolnici.
Mit 2: Sačekajmo da prođe samo od sebe
Ponekad simptomi zaista prođu za nekoliko minuta. Ruka ponovo radi, govor se vrati. Porodica odahne i niko ne zove lekara.
To može biti prolazni moždani udar, odnosno tranzitorni ishemijski atak (TIA). On je upozorenje, ne olakšanje. Rizik od pravog moždanog udara je najveći u prvih 24 do 48 sati posle takve epizode, a američko udruženje za srce i moždani udar (AHA) navodi da i simptomi koji nestanu za manje od sat vremena zahtevaju hitan pregled. U trenutku dok simptomi traju, ni lekar ne može da zna da li će proći ili ne.
Zato važi isto pravilo: simptomi su se pojavili, zove se 194, čak i ako su u međuvremenu nestali.
Mit 3: Dajte mu aspirin
Aspirin razređuje krv i zato mnogi misle da će pomoći. Problem je u tome što kod kuće niko ne može da zna da li je u pitanju ugrušak ili krvarenje u mozgu. Simptomi izgledaju isto. Ako je u pitanju krvarenje, lek koji razređuje krv može da ga pogorša.
Lekari aspirin i druge lekove daju tek kada snimak mozga pokaže o kom tipu moždanog udara se radi. Do tada bolesniku ne dajte nikakve lekove, ni aspirin, ni lek za pritisak, ni "nešto za smirenje".
Mit 4: Dajte mu vode, rakije ili nešto slatko
Moždani udar često oduzme sposobnost gutanja, a da toga ni bolesnik ni porodica nisu svesni. Gutljaj vode može da ode u disajne puteve i izazove gušenje ili upalu pluća. Rakija, kafa i šećer ne leče moždani udar, a mogu da prikriju ili zakomplikuju stanje.
Dok čekate hitnu pomoć, ne dajte bolesniku ništa na usta.
Mit 5: Brže je da ga sami odvezemo
Deluje logično, ali ima ozbiljne nedostatke. U kolima niko ne može da pomogne ako bolesnik povrati, izgubi svest ili prestane da diše. Mayo Clinic i druge velike ustanove savetuju da se bolesnik ne vozi sam, već da se pozove hitna pomoć. Ekipa hitne pomoći može da pruži pomoć usput i da bolesnika odveze u ustanovu koja ima uslove za lečenje moždanog udara.
Ako vam dispečer na 194 da drugačije uputstvo, poslušajte njega.
Mit 6: Ako ne boli, nije ništa ozbiljno
Moždani udar često ne boli. Ljudi očekuju jaku glavobolju, a umesto toga dobiju utrnulost, slabost ili problem sa govorom bez ikakvog bola. Upravo zato se često čeka. Iznenadna, najjača glavobolja u životu jeste znak za uzbunu, ali njeno odsustvo ne znači da je sve u redu.
Mit 7: Šlog je bolest starih
Rizik raste sa godinama, ali moždani udar može da pogodi i mlađe ljude, pa i decu. Mlađi ljudi i njihove porodice često simptome pripisuju umoru, migreni ili stresu i zato kasne sa pozivom. Godine nisu razlog da se čeka.
Moždani udar prva pomoć: šta zaista treba uraditi
Kako prepoznati moždani udar
Proverite ove znakove. Svi se javljaju naglo:
Lice: zamolite osobu da se nasmeje. Da li se jedna strana usana spušta?
Ruke: neka podigne obe ruke ispred sebe. Da li jedna pada ili ne može da se podigne?
Govor: neka ponovi jednostavnu rečenicu. Da li je govor nerazgovetan, ili ne razume šta joj govorite?
Ravnoteža: nagla vrtoglavica, teturanje, pad.
Oči: nagli gubitak vida na jednom ili oba oka, ili dvoslike.
Dovoljan je jedan od ovih znakova da se pozove 194.
Šta raditi dok čekate hitnu pomoć
Pozovite 194 i recite da sumnjate na moždani udar.
Pogledajte na sat i zapamtite kada su simptomi počeli, ili kada je osoba poslednji put viđena zdrava. Ova informacija lekarima odlučuje o lečenju.
Ne ostavljajte osobu samu. Olabavite joj odeću oko vrata.
Ako je pri svesti, neka mirno sedi ili leži sa malo podignutom glavom. Ako povraća ili je pospana, okrenite je na bok da se ne bi ugušila.
Ne dajte joj ništa da jede, pije, ni lekove.
Pripremite spisak lekova koje osoba pije, posebno lekova za razređivanje krvi, i zdravstvenu knjižicu.
Ako izgubi svest i prestane da diše, dispečer na 194 će vas voditi kroz oživljavanje.
Najčešća pitanja
Da li bockanje ušiju pomaže kod šloga?
Ne. Nema dokaza da pomaže, može da obori pritisak i izazove infekciju, a najviše šteti zato što odlaže poziv hitnoj pomoći.
Da li se daje aspirin kod moždanog udara?
Ne pre dolaska u bolnicu. Moždani udar može biti krvarenje, a aspirin ga može pogoršati. Lekari odlučuju o lekovima tek posle snimka mozga.
Šta raditi ako simptomi šloga prođu sami?
Ipak pozovite 194 ili odmah idite u hitnu službu. Prolazni moždani udar je upozorenje, a rizik od pravog moždanog udara je najveći u prva dva dana.
Koliko vremena ima za lečenje moždanog udara?
Lek koji rastvara ugrušak najčešće se daje u prvih 4,5 sata, a vađenje ugruška kod odabranih pacijenata i kasnije. Ali svaki minut se računa, zato ne čekajte.
Da li bolesnika sa šlogom treba položiti da leži?
Neka bude u udobnom položaju, sedi ili leži sa malo podignutom glavom. Ako povraća ili gubi svest, okrenite ga na bok.
Da li šlog može da se desi mladima?
Da. Rizik raste sa godinama, ali moždani udar može da se desi u bilo kom dobu. Simptomi se ne smeju pripisati umoru ili stresu.
Ovaj tekst služi za informisanje i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ako sumnjate na moždani udar, odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194.
Izvori
