Depresija posle moždanog udara: simptomi, lečenje i kako porodica može da pomogne
Prošlo je šest nedelja otkako se tata vratio iz bolnice. Ruka mu je jača, fizioterapeut je zadovoljan. A on sedi pored prozora i ćuti. Neće na kafu kod komšije. Neće ni utakmicu da gleda. Kad ga pozovete da vežba, kaže: "Nema svrhe."
Porodica obično pomisli da je umoran i da će proći. Često ne prođe samo. Depresija posle moždanog udara pogađa otprilike svaku treću osobu koja ga je preživela, a porodica je često ne očekuje.
Ovaj tekst objašnjava kako da je prepoznate, po čemu se razlikuje od obične tuge, kako se leči i kome u Srbiji možete da se obratite.
Koliko je česta depresija posle moždanog udara
Prema naučnom saopštenju Američkog udruženja za srce i Američkog udruženja za moždani udar, depresiju u nekom trenutku ima oko trećine preživelih. Kod odraslih koji nisu imali moždani udar taj udeo je između 5 i 13 odsto.
Najčešće se javlja u prvoj godini. Može da počne još u bolnici, ali i mesecima kasnije, kada se čini da je najgore prošlo.
Ne pogađa samo ljude sa teškim posledicama. Opisana je i posle lakšeg moždanog udara i posle prolaznog ishemijskog napada (TIA).
Zašto nastaje depresija posle moždanog udara
Uzroka je najmanje dva i obično deluju zajedno.
Prvi je sam mozak. Moždani udar oštećuje tkivo i remeti veze i hemijske procese koji učestvuju u regulaciji raspoloženja. Zato depresija posle šloga nije samo reakcija na bolest. Delom je njena direktna posledica.
Drugi je život koji se promenio preko noći. Čovek koji je do juče vozio, radio i brinuo o drugima sada traži pomoć da se obuče. Gubitak samostalnosti, strah od novog udara i briga o novcu teško padaju svakome.
To znači da depresija nije slabost karaktera ni lenjost. Osoba ne može da se "trgne" snagom volje, kao što ne može snagom volje da pokrene oduzetu ruku.
Ko je u većem riziku
Istraživanja najdoslednije izdvajaju četiri okolnosti:
teži moždani udar
veći stepen invaliditeta posle udara
depresija u prošlosti
problemi sa pamćenjem i mišljenjem posle udara
Rizik povećavaju i usamljenost i slaba podrška okoline. Strana mozga koju je udar zahvatio, prema velikim analizama, ne predviđa pouzdano ko će razviti depresiju.
Simptomi depresije posle moždanog udara
Tuga posle moždanog udara je očekivana. Na depresiju treba posumnjati kada tegobe traju duže od dve nedelje, prisutne su veći deo dana i ometaju svakodnevni život i rehabilitaciju.
Najčešći simptomi su:
stalna tuga, praznina ili teskoba
gubitak interesovanja za stvari koje je osoba volela
osećaj beznađa, krivice ili bezvrednosti ("svima sam na teretu")
razdražljivost i nemir
manjak energije i usporenost
teškoće sa koncentracijom i odlučivanjem
nesanica, rano buđenje ili previše spavanja
promena apetita i telesne težine
misli o smrti ili samoubistvu
Znaci koje porodica primeti prva
Osoba često sama ne kaže da je tužna. Zato obratite pažnju na ponašanje: odbija vežbe, preskače lekove, ne želi posete, prestaje da pita za unuke, danima ne izlazi iz sobe. Odbijanje rehabilitacije nekad je prvi i jedini vidljiv znak.
Kada osoba ne može da govori
Kod afazije, poremećaja govora posle moždanog udara, depresija lako promakne jer bolesnik ne ume da opiše kako se oseća. Tada lekar zaključuje na osnovu ponašanja i onoga što porodica ispriča. Zapišite šta ste primetili i od kada, pa to ponesite na kontrolu.
Šta liči na depresiju, a nije isto
Posle moždanog udara postoji nekoliko stanja koja spolja izgledaju slično. Razlikuje ih lekar, ali korisno je da znate da postoje.
Plač ili smeh koji ne mogu da se zaustave
Osoba zaplače na reklamu ili se nasmeje u pogrešnom trenutku, a ne oseća ni veliku tugu ni radost. To se zove emocionalna labilnost. U jednoj britanskoj studiji imao ju je najmanje svaki peti bolesnik u prvim nedeljama posle udara. Vremenom obično slabi i ne leči se kao depresija.
Umor posle moždanog udara
Iscrpljenost koja ne prolazi posle odmora spada među najčešće posledice moždanog udara. Može da postoji bez depresije, ali često idu zajedno.
Apatija
Osoba je ravnodušna i ništa ne započinje sama, ali nije tužna i ne pati. I to može biti posledica oštećenja mozga.
Tugovanje
Žal za životom kakav je bio pre udara je normalna. Dolazi u talasima i vremenom popušta. Depresija ne popušta i gasi nadu.
Zašto ne treba čekati da prođe samo
Nelečena depresija ne utiče samo na raspoloženje. Ljudi sa depresijom posle moždanog udara u proseku se slabije oporavljaju, imaju lošiji kvalitet života i veću smrtnost od onih bez depresije.
Deo objašnjenja je jednostavan. Ko nema volje, ne vežba, ne pije redovno lekove i ne dolazi na kontrole. Tako se gubi vreme u mesecima kada je oporavak najbrži.
Dobra vest je da se depresija leči. Kada se raspoloženje popravi, osoba se lakše vraća vežbama i ljudima.
Kako se postavlja dijagnoza
Ne postoji snimak ni analiza krvi koja pokazuje depresiju. Dijagnozu postavlja lekar na osnovu razgovora sa bolesnikom i porodicom.
Često se koristi i kratak upitnik. Jedan od najproverenijih kod ljudi posle moždanog udara je PHQ 9, devet pitanja o raspoloženju, snu, apetitu i energiji u poslednje dve nedelje.
Upitnike ćete naći i na internetu. Mogu da vam pomognu da sredite utiske pre odlaska kod lekara, ali ne postavljaju dijagnozu. Posle moždanog udara to posebno važi, jer umor, loš san i usporenost mogu da potiču i od samog udara.
Lečenje depresije posle moždanog udara
Leči se razgovorom, lekovima ili kombinacijom. Šta će biti izbor zavisi od težine tegoba, ostalih bolesti i terapije koju osoba već pije.
Valja reći i ovo: pregledi Cochrane saradnje ocenjuju da su dokazi iz studija niske pouzdanosti, jer su studije male i često isključuju najteže bolesnike. I pored toga, i ti pregledi i stručna udruženja zaključuju da lečenje smanjuje simptome i da depresiju ne treba ostaviti nelečenu.
Psihoterapija i savetovanje
Razgovor sa psihologom ili psihijatrom pomaže osobi da prihvati promenu, vrati osećaj kontrole i postavi male, dostižne ciljeve. Najčešće se pominje kognitivno bihevioralna terapija. Korist su pokazali i kratki programi rešavanja problema i savetovanja.
Antidepresivi
Lekar može da prepiše antidepresiv. Lekovima obično treba nekoliko nedelja da pokažu dejstvo, a mogu da izazovu neželjene efekte, najčešće mučninu, pospanost ili nemir.
Tri pravila važe za svakoga:
lek uvodi i ukida samo lekar
lekaru recite sve što bolesnik pije, uključujući lekove protiv zgrušavanja krvi
terapija se ne prekida naglo ni kada osobi bude bolje
Kretanje, rutina i ljudi
Redovna fizička aktivnost u meri koju dozvole lekar i fizioterapeut, ustaljen dnevni raspored i kontakt sa ljudima pomažu uz terapiju. Ne zamenjuju je kada je depresija izražena.
Kako porodica može da pomogne
Vi ste ti koji će promenu videti prvi. Evo šta možete da uradite:
Recite šta vidite, bez optuživanja. "Primetio sam da već neko vreme ništa ne želiš. Brinem se."
Ne govorite "trgni se" i "budi srećan što si živ". To pojačava krivicu.
Pomenite promenu raspoloženja lekaru na prvoj kontroli, čak i ako bolesnik ćuti.
Postavljajte male ciljeve. Deset minuta šetnje, ručak za stolom, jedan telefonski poziv.
Vratite mu ulogu u kući. Neka odlučuje o nečemu, makar o tome šta se kuva.
Dovodite ljude, ali kratko i najavljeno.
Ako pomene da ne želi da živi, shvatite to ozbiljno i odmah potražite pomoć.
I negovatelj može da potone
Depresija kod onih koji neguju bolesnika posle moždanog udara česta je, po nekim istraživanjima i češća nego kod samih bolesnika. Ako danima ne spavate, plačete bez povoda ili osećate da više ne možete, i vama treba razgovor sa lekarom. To nije sebičnost. Bolesnik zavisi od toga da vi izdržite.
Kome se obratiti u Srbiji
Prva adresa je izabrani lekar u domu zdravlja ili neurolog na redovnoj kontroli. Oni mogu da procene stanje, uvedu terapiju ili daju uput za psihijatra. Psiholog postoji u nekim domovima zdravlja, ali ne u svim.
Treba biti iskren o tome kako to izgleda u praksi. Prema istraživanju koje su preneli domaći mediji, u domovima zdravlja u celoj Srbiji radi tek nešto više od stotinu psihologa. Na termin se često čeka, a privatna psihoterapija se plaća iz džepa. Udruženje "Moždani udar" upozoravalo je da organizovano praćenje bolesnika praktično prestaje posle rehabilitacije od oko tri meseca, a izuzetak su kontrole kod neurologa.
Zato nemojte čekati da neko pita za raspoloženje. Sami ga pomenite na svakoj kontroli.
Ako živite u Beogradu, Centar za mentalno zdravlje Klinike "Dr Laza Lazarević" prema dostupnim informacijama prima na prvi razgovor bez uputa. Proverite telefonom pre odlaska.
Kada je hitno
Ako osoba govori da želi da umre ili da bi svima bilo lakše bez nje, ne ostavljajte je samu i pozovite:
0800 309 309, Nacionalna linija za prevenciju samoubistva, besplatna, 24 sata
011 7777 000, Klinika "Dr Laza Lazarević"
0800 300 303, Centar Srce, svakog dana od 14 do 23 časa
194, hitna pomoć, ako postoji neposredna opasnost
Najčešća pitanja
Koliko traje depresija posle moždanog udara?
Razlikuje se od osobe do osobe. U studijama se između 15 i 50 odsto ljudi kod kojih je depresija počela u prva tri meseca oporavilo do kraja prve godine. Kod drugih traje duže ili se vraća. Sa lečenjem su izgledi bolji nego bez njega.
Da li je depresija posle moždanog udara normalna?
Česta je, ali to ne znači da treba da se trpi. Tuga i strah u prvim nedeljama su očekivani. Ako traju duže od dve nedelje i ometaju oporavak, treba ih pomenuti lekaru.
Da li depresija usporava oporavak posle moždanog udara?
Da. Depresija je povezana sa slabijim funkcionalnim oporavkom, lošijim kvalitetom života i većom smrtnošću. Osoba bez volje teže prati rehabilitaciju i terapiju.
Da li smeju da se piju antidepresivi posle moždanog udara?
Smeju, ako ih prepiše lekar koji zna sve ostale lekove koje bolesnik uzima. Antidepresivi se koriste u lečenju depresije posle moždanog udara. Izbor leka i doze nije isti za svakoga.
Zašto osoba posle moždanog udara stalno plače?
Mogući su i depresija i emocionalna labilnost. Kod labilnosti plač dolazi naglo, kratko traje i ne prati ga duboka tuga. Kod depresije je tuga stalna. Lekar može da ih razlikuje, a lečenje nije isto.
Može li depresija da se javi posle lakšeg moždanog udara?
Može. Opisana je i posle lakšeg moždanog udara i posle TIA, kada nema trajnih telesnih posledica. Težina udara povećava rizik, ali ga blag udar ne isključuje.
Kako pomoći osobi koja posle moždanog udara neće ništa da radi?
Ne pritiskajte i ne pridikujte. Recite šta ste primetili, predložite jedan mali korak dnevno i pomenite promenu lekaru. Odbijanje vežbi i povlačenje često su znak depresije, a ne inata.
Napomena
Ovaj tekst služi za informisanje i ne zamenjuje pregled kod lekara. Dijagnozu depresije i odluku o terapiji donosi lekar koji poznaje bolesnika. Ako sumnjate na novi moždani udar, odmah pozovite hitnu pomoć na 194.
Izvori
American Heart Association i American Stroke Association: Poststroke Depression, naučno saopštenje, Stroke 2017
American Stroke Association: Depression and Stroke
Cochrane: Lečenje depresije posle moždanog udara, sistematski pregled
Cochrane: Sprečavanje depresije posle moždanog udara, sistematski pregled
Stroke Association UK: Emotional changes after a stroke, brošura
Univerzitet u Glazgovu: Studija TEARS o emocionalnoj labilnosti posle moždanog udara
Stroke Alliance for Europe: Intervju sa udruženjem "Moždani udar" o životu posle udara u Srbiji
