Atrijalna fibrilacija i moždani udar: Kada nepravilan rad srca ugrožava mozak
Srce kuca nepravilno, ponekad prebrzo, ponekad kao da preskače. Mnogi to opišu kao lepršanje u grudima. A mnogi ne osete baš ništa. Upravo zato je atrijalna fibrilacija opasna: to je najčešći poremećaj srčanog ritma i istovremeno jedan od najjačih pojedinačnih faktora rizika za moždani udar. Dobra vest je da se, kada se otkrije, rizik može drastično smanjiti.
Šta je atrijalna fibrilacija
Kod atrijalne fibrilacije gornje srčane šupljine, pretkomore, ne kucaju usklađeno nego titraju. Srce zbog toga ne izbacuje krv efikasno, pa krv može da se zadržava u levoj pretkomori, naročito u njenom slepom delu koji se zove aurikula. Tu nastaje ugrušak.
Najčešći uzroci i pokretači su povišen krvni pritisak, koronarna bolest, bolesti srčanih zalistaka, srčana slabost, dijabetes, gojaznost, apneja u snu, pojačan unos alkohola i povišen rad štitaste žlezde. Rizik raste sa godinama.
Simptomi koje treba prepoznati
Osećaj lupanja ili preskakanja srca, nedostatak vazduha, umor, vrtoglavica, slabija tolerancija napora, ponekad neprijatnost u grudima.
Kada simptoma nema
Veliki broj ljudi nema nikakve tegobe. Kod takvih osoba fibrilacija se ponekad otkrije tek na rutinskom pregledu ili, nažalost, tek posle moždanog udara. Ako ste stariji od 65 godina ili imate povišen pritisak, povremeno opipajte puls na ručnom zglobu i obratite pažnju da li je ritam pravilan. Pametni satovi sa EKG funkcijom mogu da ukažu na problem, ali nisu dijagnoza. Nalaz uvek treba da proveri lekar, jer se fibrilacija javlja i u napadima, pa jedan uredan EKG ne isključuje postojanje aritmije.
Zašto fibrilacija vodi ka moždanom udaru
Kada krv stagnira u pretkomori, formira se ugrušak. Ako se otkine i dospe u krvotok, može da začepi arteriju u mozgu i izazove ishemijski moždani udar.
Brojke su jasne. Kada se uzmu u obzir ostali faktori rizika, atrijalna fibrilacija nosi otprilike pet puta veći rizik od ishemijskog moždanog udara, a procenjuje se da je uzrok otprilike svakog sedmog moždanog udara.
Udari izazvani fibrilacijom su teži
Ovo se retko pominje, a važno je. Ugrušak iz srca je obično veći od onog koji nastaje u samoj moždanoj arteriji, pa često zapuši veliku krvnu žilu. Takvi moždani udari prolaze sa težim posledicama, većim stepenom invaliditeta i većom smrtnošću od udara drugih uzroka.
Veza sa krvarenjem u mozgu
Atrijalna fibrilacija ne izaziva hemoragijski moždani udar. On nastaje pucanjem krvnog suda, najčešće zbog dugo nekontrolisanog krvnog pritiska. Jedina veza je terapija: lekovi za razređivanje krvi smanjuju rizik od ugruška, ali povećavaju rizik od krvarenja, pa lekar uvek vaga ta dva rizika kod svakog pacijenta pojedinačno.
Kako prepoznati moždani udar na vreme
Ako osoba sa fibrilacijom doživi moždani udar, minuti odlučuju o ishodu. Zapamtite četiri znaka:
Lice. Zamolite osobu da se nasmeje. Da li joj se jedna strana lica spušta?
Ruke. Da li može da podigne obe ruke i zadrži ih gore?
Govor. Da li govori razgovetno i razume šta joj govorite?
Vreme. Ako postoji bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite 194 i zapamtite kada su simptomi počeli.
Mogu se javiti i iznenadni gubitak vida na jedno oko, jaka vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili najjača glavobolja u životu. Ne čekajte da prođe samo od sebe i nemojte voziti sami do bolnice. Svaki minut nosi izgubljene moždane ćelije.
Kako se smanjuje rizik
Terapija za razređivanje krvi
Ovo je najvažnija mera. Kod pacijenata sa povišenim rizikom lekar propisuje oralne antikoagulanse, a rizik se procenjuje bodovanjem koje uzima u obzir godine, pol, pritisak, dijabetes, srčanu slabost i ranije moždane udare.
Dve stvari su ovde presudne. Prvo, aspirin nije zamena za antikoagulantnu terapiju; smernice izričito ne preporučuju antitrombocitne lekove same za prevenciju moždanog udara kod fibrilacije. Drugo, terapija se nikada ne prekida na svoju ruku, čak ni kada se osećate odlično, jer su rizični baš ti dani kada mislite da vam ne treba.
Kontrola ritma i frekvencije
Lekar može propisati lekove koji usporavaju ili uspostavljaju normalan ritam, a kod dela pacijenata radi se ablacija, zahvat kojim se uklanjaju žarišta koja izazivaju aritmiju. Važno je znati da uspešna ablacija ne znači automatski prestanak terapije za razređivanje krvi; kod pacijenata sa povišenim rizikom smernice preporučuju nastavak antikoagulansa bez obzira na ishod zahvata.
Zatvaranje aurikule leve pretkomore
Za pacijente koji zbog rizika od krvarenja ne mogu da uzimaju antikoagulanse postoji zahvat kojim se zatvara deo pretkomore u kom najčešće nastaju ugrušci. O tome odlučuje kardiolog.
Način života
Držanje krvnog pritiska pod kontrolom je najvažnije. Uz to: regulisanje telesne težine, lečenje apneje u snu, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola šećera i holesterola. Alkohol je poseban slučaj, jer direktno provocira epizode fibrilacije. Evropske smernice preporučuju smanjenje na najviše tri standardna pića nedeljno.
Najčešća pitanja
Da li fibrilacija uvek vodi ka moždanom udaru?
Ne. Rizik je povećan, ali se odgovarajućom terapijom može značajno smanjiti. Zato je otkrivanje na vreme presudno.
Imam fibrilaciju, ali se osećam dobro. Treba li mi terapija?
Odsustvo simptoma ne znači odsustvo rizika. Ugrušak može nastati i kod osobe koja nema nikakve tegobe. Odluku donosi lekar na osnovu procene rizika, ne na osnovu toga kako se osećate.
Da li je dovoljno da pijem aspirin?
Nije. Aspirin se ne preporučuje kao zamena za antikoagulantnu terapiju kod atrijalne fibrilacije.
Može li pametni sat da otkrije fibrilaciju?
Može da ukaže na nepravilan ritam i to je koristan signal, ali dijagnozu postavlja lekar na osnovu EKG nalaza.
Šta ako se epizode jave samo povremeno?
I povremena, napadna fibrilacija nosi rizik od moždanog udara. Odluka o terapiji ne zavisi od toga koliko često se epizode javljaju.
Za kraj
Atrijalna fibrilacija je čest i lečiv poremećaj, ali neprepoznata može da košta života. Ako primetite nepravilan puls, ako ste stariji od 65 godina ili imate povišen pritisak, razgovarajte sa lekarom i tražite EKG. To je pregled koji traje nekoliko minuta, a može da spreči nešto što menja ceo život.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za hitne slučajeve pozovite 194.
Izvori
Centers for Disease Control and Prevention. About Atrial Fibrillation. https://www.cdc.gov/heart-disease/about/atrial-fibrillation.html
European Society of Cardiology. 2024 ESC Guidelines for the Management of Atrial Fibrillation (pregled ključnih preporuka, American College of Cardiology). https://www.acc.org/latest-in-cardiology/ten-points-to-remember/2024/09/17/04/05/2024-esc-guidelines-for-af-esc-2024
American College of Cardiology / American Heart Association. Management of Atrial Fibrillation: Guidelines (prikaz u American Family Physician, 2025). https://www.aafp.org/pubs/afp/issues/2025/0200/practice-guidelines-atrial-fibrillation.html
Anticoagulation for Stroke Prevention in Patients with Atrial Fibrillation: A Review of the Literature and Current Guidelines. PubMed Central. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12230829/
