Afazija kod odraslih posle moždanog udara: kako razgovarati sa nekim ko je izgubio reči
Mama vas gleda, otvara usta i kaže „sat“ umesto „voda“. Vidi da niste razumeli. Pokuša ponovo, pa odmahne rukom i okrene glavu. Pre dve nedelje vam je telefonom prepričavala ceo komšijin život, a sad ne može da kaže da je žedna.
Ako ste nešto slično videli posle moždanog udara kod nekog bliskog, ili to proživljavate sami, verovatno je reč o afaziji. Afazija kod odraslih je stečeni poremećaj jezika: osoba je ranije normalno govorila, a oštećenje mozga joj je oduzelo deo sposobnosti da govori, razume, čita ili piše. Najčešći uzrok je upravo moždani udar. Dobra vest je da se većini ljudi govor bar delimično vrati, i da okolina može mnogo da pomogne.
Šta je afazija kod odraslih i zašto se javlja posle moždanog udara
Centri za jezik se kod većine ljudi nalaze u levoj polovini mozga. Kada moždani udar ošteti taj deo, posledica je afazija. Zato se uz nju često javlja i slabost desne ruke ili noge.
Afaziju posle moždanog udara ima otprilike svaki treći preživeli, češće stariji ljudi. Ali pogađa i mlađe.
Ono što morate da znate odmah: afazija ne oduzima pamet. Osoba sa afazijom zna ko ste, šta želi i šta misli. Problem je u putu od misli do reči i od reči do razumevanja.
Ako se problem sa govorom pojavi naglo, zovite 194
Iznenadno nerazumljiv govor, mešanje reči ili nemogućnost da se razume šta drugi kažu jedan je od glavnih znakova moždanog udara. Ako se to desi nekome pored vas, ne čekajte da prođe. Pozovite 194 i zapamtite u koliko sati je počelo. To važi i za osobu koja je već imala moždani udar, ako joj se govor naglo pogorša.
Vrste afazije
Čisti oblici su retki. Kod većine ljudi postoji mešavina, a koji je tip u pitanju utvrđuje logoped testiranjem.
Globalna afazija
Najteži i, posle moždanog udara, najčešći oblik. Oštećeni su i govor i razumevanje. Osoba izgovara tek poneku reč ili ponavlja istu reč za sve.
Brokina (motorna) afazija
Osoba uglavnom razume šta joj govorite, ali teško govori. Rečenice su kratke, isprekidane, sa mnogo muke oko svake reči. Svesna je grešaka i zato se lako frustrira.
Vernikeova (senzorna) afazija
Govor teče, ali nema smisla. Reči su pogrešne ili izmišljene, a osoba često nije svesna toga jer slabo razume i tuđi i svoj govor.
Anomička afazija
Najblaži oblik. Osoba govori i razume, ali stalno traži reči, naročito imena i nazive predmeta.
Afazija ili dizartrija?
Često se mešaju. Kod dizartrije jezik je u redu, ali su oslabili mišići za govor, pa je govor nejasan i kao „pijan“. Kod afazije je problem u samom jeziku. Osoba može da ima i jedno i drugo, i to je posle moždanog udara čest slučaj.
Kada afazija nije posledica moždanog udara
Afazija kod odraslih može nastati i posle povrede glave, zbog tumora, infekcije mozga ili demencije. Postoji i primarna progresivna afazija, koja se polako pogoršava. Afazija posle moždanog udara se ponaša suprotno: najgora je na početku, pa se popravlja.
Kako razgovarati sa osobom sa afazijom
Pre nego što počnete
Ugasite televizor i radio. Sedite naspram sagovornika, u visini njegovih očiju. Privucite pažnju: dodirnite ruku, recite ime, pa tek onda počnite. Razgovor u grupi je mnogo teži od razgovora udvoje.
Govorite jednostavno, ali ne kao detetu
Kratke rečenice, jedna misao odjednom. Normalnim glasom, malo sporije. Glasnoća ne pomaže, jer osoba sa afazijom nije gluva. Ne menjajte ton u onaj kojim se razgovara sa malim detetom. To boli više nego što mislite.
Postavljajte pitanja na koja je lako odgovoriti
Pitanja sa „da“ ili „ne“ su najlakša. Krenite od opšteg ka posebnom: „Da li te nešto boli?“, pa „Glava?“, pa „Ruka?“. Kada nudite izbor, pokažite i predmete. Neki ljudi sa afazijom ponove poslednju reč koju su čuli, pa „voda ili sok“ uvek dobije odgovor „sok“.
Dajte vremena
Posle pitanja izbrojte u sebi do pet pre nego što pomognete. Ne završavajte rečenice umesto sagovornika, osim ako vas sam ne zamoli. Svaka reč koju sam pronađe je vežba.
Ne pretvarajte se da ste razumeli
Klimanje glavom kada niste razumeli deluje ljubazno, ali osoba sa afazijom to oseti i povuče se. Bolje je reći: „Nisam te razumela. Pokaži mi.“ Ponovite ono što ste shvatili da proverite da li ste na istom.
Koristite sve osim reči
Gestovi, crtanje, pisanje ključne reči, fotografije, pokazivanje prstom. Napravite svesku sa fotografijama ukućana, prostorija u kući, hrane, lekova i stvari koje se svaki dan koriste. Neko ko ne može da kaže „unuka“ često može da pokaže njenu sliku.
Pitajte da li želi da ga ispravljate
Neki ljudi žele da im kažete pravu reč, drugima to smeta. Ne pogađajte. Pitajte.
Ne isključujte ga iz razgovora
Kada dođu gosti, ne pričajte o osobi sa afazijom kao da je nema u sobi. Pitajte je za mišljenje, makar odgovor bio samo pogled ili osmeh. Odluke o njenom lečenju i životu i dalje su njene.
Kada osoba sa afazijom izgubi strpljenje
Bes, plač i odbijanje da pokuša su očekivani. Zamislite da se probudite u svojoj kući i da vas niko ne razume. Kada vidite da frustracija raste, napravite pauzu i promenite temu. Vratite se kasnije.
Umor jako utiče na govor. Isti čovek ujutru može da kaže rečenicu, a uveče ni reč. Važne razgovore ostavite za deo dana kada je odmoran.
Pazite na znake depresije: dugotrajna tuga, nezainteresovanost, povlačenje, promene sna i apetita. Depresija je posle moždanog udara česta, a kod afazije još češća. Lečiva je, i o njoj treba razgovarati sa lekarom.
I onima koji brinu o osobi sa afazijom je teško. Nije sramota reći da ste iscrpljeni.
Da li se afazija leči i koliko traje oporavak
Najveći napredak obično dolazi u prvim mesecima posle moždanog udara. Kod nekih se govor vrati skoro potpuno, kod drugih ostanu trajne teškoće.
Oporavak ne staje posle šest meseci. Velika nemačka studija objavljena 2017. u časopisu The Lancet pokazala je da ljudi sa dugotrajnom afazijom posle moždanog udara mogu da napreduju i godinama kasnije, ali uz intenzivnu terapiju kod logopeda, od najmanje deset sati nedeljno tokom tri nedelje. Retka terapija nije dala isti efekat.
Uloga logopeda
Logoped testira kakva je afazija, pravi plan vežbi i uči porodicu kako da vežba kod kuće. Pitajte za logopeda još u bolnici, pre otpusta.
Šta možete da radite kod kuće
Pričajte svaki dan, makar kratko. Imenujte stvari dok ih koristite. Pevajte zajedno poznate pesme, jer neki ljudi sa afazijom mogu da pevaju reči koje ne mogu da izgovore. Vežbe od logopeda radite redovno, ali kratko, da se osoba ne umori.
Najčešća pitanja
Šta je afazija kod odraslih?
Stečeni poremećaj jezika kod osobe koja je ranije normalno govorila. Može da pogodi govor, razumevanje, čitanje, pisanje i računanje. Najčešći uzrok je moždani udar.
Da li osoba sa afazijom razume šta joj se govori?
Zavisi od vrste. Kod Brokine afazije razumevanje je uglavnom sačuvano, kod Vernikeove i globalne je oštećeno. Inteligencija je u svim slučajevima sačuvana.
Da li se govor vraća posle moždanog udara?
Kod većine ljudi se bar delimično vrati. Najviše napretka ima u prvim mesecima, ali uz terapiju je moguć i kasnije.
Koliko dugo traje afazija posle moždanog udara?
Kod nekih nekoliko dana ili nedelja, kod drugih trajno. Kod dela ljudi teškoće ostaju i posle šest meseci.
Koja je razlika između afazije i dizartrije?
Afazija je problem sa jezikom, a dizartrija sa mišićima koji proizvode govor. Kod dizartrije osoba zna šta hoće da kaže, ali to izgovara nejasno.
Da li osoba sa afazijom može da čita i piše?
Često ne može ili može samo delimično, jer afazija obično pogađa i čitanje i pisanje. Zato pisanje ključnih reči pomaže kod nekih ljudi, a kod drugih ne.
Kako komunicirati sa osobom koja ne može da govori?
Pitanja sa „da“ i „ne“, slike, gestovi, pokazivanje predmeta i mnogo vremena. Tablice sa slikama i aplikacije za komunikaciju mogu da pomognu, a logoped će preporučiti šta je najbolje za vašeg bližnjeg.
Da li afazija može da se pogorša?
Afazija posle moždanog udara se po pravilu ne pogoršava sama od sebe. Ako se govor naglo pogorša, to može biti novi moždani udar. Odmah pozovite 194.
Ovaj tekst služi za informisanje i ne zamenjuje pregled kod lekara ni procenu logopeda. Za plan lečenja i rehabilitacije obratite se izabranom lekaru, neurologu ili fizijatru.
Izvori
National Aphasia Association i American Stroke Association: Communication Tips for Aphasia
Stroke Association UK: stroke.org.uk
NHS Worcestershire: Aphasia, information for patients and families
Frederick i saradnici, ASHA 2022: The Global Rate of Post Stroke Aphasia
Wade i saradnici, JNNP 1986: Aphasia after stroke: natural history and associated deficits
NIHR o FCET2EC studiji (The Lancet, 2017): Intensive speech therapy helps stroke survivors with persistent communication difficulties
N1, izjava logopeda: Šta je afazija i da li se leči
